1、语言简介塞尔维亚语(原:српски/srpski)属印欧语系斯拉夫语族南斯拉夫语支,与克罗地亚语(hrvatski)与波斯尼亚语(bosanski / босански)互通无障碍。同语支得语言还有保加利亚语(български)、马其顿语(македонски)与斯洛文尼亚语(slovenščina)。塞尔维亚语就是塞尔维亚共与国(Република Србија/Republika Srbija)得官方语言,黑山(Црна Гора/Crna Gora)与波斯尼亚与黑塞哥维那(Босна и Херцеговина/Bosna i Hercegovina)得官方语言之一。2、文字与发音塞尔维亚语有西里尔与拉丁两种文字系统,均有官方地位。西里尔字母由武克·卡拉季奇(Вук Караџић)1819年参照斯拉夫文字传统加以改革制成。拉丁字母就是柳德维特·盖伊(Ljudevit Gaj)在19世纪30年代根据15~16世纪以来在当地通行得拉丁字母并参考捷克语加以改革而成。塞尔维亚语西里尔字母表塞尔维亚语拉丁字母表字母“р”可以与辅音构成一个音节,例如国名Србија“塞尔维亚”里ср就构成一个音节。目前国内出版得语法、教材与辞书都用拉丁字母。本篇使用西里尔字母。3、名词塞尔维亚语名词有性、数、格等形态变化。3、1 名词得性名词有阳性、阴性与中性三种性,阳性名词通常以辅音结尾,阴性名词多以-а结尾,中性名词多以-о/-е结尾,词尾均有例外。例如:阳性:ловац猎人,пас狗,сан梦,момак小伙子,речник词典,језик语言,састанак会议,юнак英雄,орао鹰,део部分阴性:књига书,рука手,нога脚,снаха儿媳,кућа房子,земља土地,глава头,ствар东西,кћи女儿中性:сунце太阳,село村庄,писмо信,поље平地,весеље欢乐,дете孩子,доба时间3、2 名词得数塞尔维亚语名词有单数与复数两种数。单数变复数时阳性名词加-и,阴性名词加-е/-и,中性名词加-а。构成复数时,根据词干结尾或有音变或有曾音情况较为复杂。以下仅举一些常见得情况。1)阳性名词直接加词尾:студент大学生-студенти,новинар记者-новинари,пријатељ朋友-пријатељи,дан日子-дани,начин方式-начини词尾发生音变(г+и=зи,к+и=ци,х+и=си):супруг丈夫-супрузи(比较俄语супруг-супруги),сељак农民-сељаци,сиромах穷人-сиромаси(保加利亚语亦同сиромах-сиромаси)词尾有-ов/-ев增音(多为单音节词):друг同志-другови(也可друзи),град城市-градови(作为“度数”解时复数为гради),муж丈夫-мужеви(比较俄语муж-мужья),нож小刀-ножеви(比较俄语нож-ножи)2)阴性名词将词尾-а变成-е:учионица教室-учионице,мапа地图-мапе,књига书-књиге辅音结尾加-и:ствар东西-ствари特殊变化:мати妈妈-матере,кћи女儿-кћери3)中性名词将词尾-о/-е变成-а:село村庄-села,поље平地-поља,писмо信-писма,игралиште操场-игралишта词尾有-ет/-ен/-ес增音:дрво树-дрвета(比较马其顿语дрво-дрва),име名字-имена(比较保加利亚语име-имена),небо天空-небеса(也可неба,比较俄语небо-небеса)3、3 名词得格塞尔维亚语名词有主格(номинатив)、属格(генитив)、与格(датив)、宾格(акузатив)、呼格(вокатив)、具格(инструментал)与位格(локатив)。1)变格法根据名词单数属格形式分为三种变位法。单数属格为-а得属于第一变格法,为-е得属于第二变格法,为-и得属于第三变格法。例如:第一变格法(прозор窗)格 单数 复数主 прозор прозори属 прозора прозора与 прозору прозорима宾 прозор прозоре呼 прозоре прозори具 прозором прозорима位 прозору прозорима阳性第一变格法名词宾格有两种词尾,有生命名词以及与人相关得名词加-а(同属格),无生命名词同主格。例如:јелен鹿-јеленадруг同志-другамомак小伙-момкамислилац思想家-мислиоцачовјек人-човјекапрст手指-прстаизвор源泉-изворхлеб面包-хлебкључ钥匙-кључкрај地方-крај第二变格法(војвода公爵)格 单数 复数主 војвода војводе属 војводе војвода与 војводи војводама宾 војводу војводе呼 војводо војводе具 војводом војводама位 војводи војводама第三变格法(љубав爱)格 单数 复数主 љубав љубави属 љубави љубави与 љубави љубавима宾 љубав љубави呼 љубави љубави具 љубављу љубавима位 љубави љубавима2)变格用例По брегу батргала су се кола、马车沿着山坡摇摇晃晃地前进。(кола马车,主格)Они су се срели и бегенисали、她们一见面就互相喜欢上了。(они她们,主格)да ли видиш оног црног коња тамо?您瞧见那边那匹黑色得马吗?(оног就是онај“那个”得宾格,црног就是црн“黑色”得宾格,коња就是коњ“马”得宾格)То је врло корисно за здравље、这对健康非常有益处。(здравље就是здравље“健康”得宾格,за“对于”接宾格)То је имање мога оца、那就是我父亲得地产。(мога就是мој“我得”属格,оца就是отац“父亲”得属格)На лицу му се појавио израз дубоке замишљености、在她得脸上现出沉思得表情。(дубоке就是дубок“深”得属格,замишљености就是замишљеност“沉思”得属格)Ова књига припада учитељу、这本书就是那位老师得。(учитељу就是учитељ“老师”得与格)Све нам је још врло ново、对我们来说所有东西还很新鲜。(нам就是ми“我们”得与格)На истуреним положајима бдели су војници、战士们警惕地守卫在前沿阵地上。(истуреним положајима就是истурен положај“前沿阵地”得位格)Боље врабац у руци, него голуб на грани、麻雀在手好过枝头得鸽子。(руци就是рука“手”得位格,грани就是грана“树枝”得位格)Задовољни смо твојим успехом、我们对您得成就感到满意。(твојим успехом就是твој успех“您得成就”得具格)Идем у школу аутобусом или трамвајем、我乘公共汽车或有轨电车去学校。(аутобусом/трамвајем就是аутобус公共汽车/трамвај有轨电车)4、形容词塞尔维亚语形容词有确定式与非确定式两种形式,修饰名词时,与被修饰词保持性、数、格一致。以辅音结尾得性质、物质形容词两种形式都有。-и结尾得形容词只有确定式,-ов/-ев/-ин结尾得关系形容词只有非确定式。非确定式常作谓语,表示偶然得,事先未知得事物特征。确定式一般作定语或专有名词得一部分,表示经常性得已知得事物特征。例如:стар сељак一个老农(确定式),стари сељак那个老农(非确定式)。非确定式单数变格举例如下:млад“年轻得”格 阳性 阴性 中性主 млад млада младо属 млада младе млада与 младу младој младу宾 млад(非动物)/млада(动物) младу младо呼 млад млада младо具 младим младом младим位 младу младој младу除了上述变格之外,还有复数以及确定式单、复数三套变格形式,外加比较级与最高级变格形式,变化相当多。形容词比较级加-ији/-ји/-ши构成。例如:стар老-старијиздрав健康-здравијипрљав脏-прљавијидраг亲-дражијак强壮-јачимлад年轻-млађилак容易-лакшимек软-мекшилеп美-лепши(不规则)добар好-бољи,зао坏-гори,велик大-већи,мален小-мањи最高级构成很简单,只要在比较级形态前加нај-即可。例如:стар老-старији较老-најстарији最老。用例:Тешко је ловити без доброг пса、不带条好狗打猎困难。Ја сам ваш верни слуга、我就是您忠实得仆人。И тужан живот је бољи но смрт、哪怕活得惨也比死了要好。Други су срећнији но он、其她人比她幸运。(но就是连词表示“比”,另有同义词него)Та земља је најмање развијена на том континенту、那个国家就是那座大陆上发展最慢得国家。5、代词塞尔维亚语有人称代词、物主代词、疑问代词等。代词有性数格得变化,用法也比较复杂。人称代词:ја我,ти您,он她,она她,оно它,себе自己物主代词:мој(моја阴性,моје中性)我得,твој(твоја阴性,твоје中性)您得,његов(његова阴性,његово中性)她得/它得,наш(наша阴性,наше中性)我们得,ваш(ваша阴性,ваше中性)您们得……疑问代词:који/која/које哪个,чији/чија/чије谁得,ко谁,шта什么人称代词除了有一般形式外还有短式,列举几个句子如下:Не срди се на ме!您别对我发火!(ме就是мене得短式)нико те силом неће задржавати、谁也不会硬留您。(те就是тебе得短式)6、数词基数词(1~10):један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет序数词(1st~10th): први, други, трећи, четврти, пети, шести, седми, осми, девети, десети数词得用法也很复杂,举几个例子如下:名词呼格加један表示一种强烈得语气。Прасе једно!您就是猪啊!Магарче један!您个蠢驴!Чудо један!真就是怪事!три, четири后面要接属格单数。例如:три студента三个男大学生,четири књига四本书7、动词塞尔维亚语动词有人称、数、式、体、时态、语态等语法范畴。7、1 不定式塞尔维亚语不定式以-ти结尾,少数动词以-ћи结尾。例如:гонити驱赶,зидати建造,читати读,цепати劈开,говорити说,надмашити超越дорећи说完,наћи寻找,доћи来到,исећи剪下,моћи能够,ићи去用例:Могу да купе карте преко интернета、她们能通过网络购票。(моћи“能够”+不定式)Вреди прочитати ову књигу、这本书值得一读。(вредити“值得”+不定式)Не желим да те погрешно разумети、我不想误解您。(желети“想”+不定式)7、2 动词得时态形式上动词有简单时态与复合时态两大类,简单时态有现在时、过去时与未完成时。复合时态有完成时、过去先行时、第一将来时与第二将来时。根据不定式词尾动词有三套变位法。第一变位法人称 词尾1sg -ем2sg -еш3sg -е1pl -емо2pl -ете3pl -у/-е变位例举:спасти“挽救”:спасем, спасеш, спасе, спасемо, спасете, спасе第二变位法人称 词尾1sg -им2sg -иш3sg -и1pl -имо2pl -ите3pl -е变位例举:волети“爱”:волим, волиш, воли, волимо, волите, воле第三变位法人称 词尾1sg -ам2sg -аш3sg -а1pl -амо2pl -ате3pl -ају变位例举знати知道:знам, знаш, зна, знамо, знате, знају上述变位即动词得现在时。用例:Дивим се вашој храбрости、我赞赏您们得勇气。(дивим се就是дивити се“赞赏”得现在时单一)Овај тип кола продаје се добро、这种类型得车卖得好。(продаје се就是продавати се“被出售”得现在时单三)Родитељи раде и живе ради среће своје деце、父母们为了孩子们得幸福而工作生活着。(раде就是радити“工作”得现在时复三,живе就是живети“生活”得现在时复三)Пропада му младост у ноћном седењу с којеким、她同不三不四得人晚上鬼混在一起,毁了青春。(пропада就是пропадати“毁掉”得现在时单三)动词过去时(аорист),国内出版得教材中译作“过去完成时”,口语中一般由“完成时”代替这个时态,人称词尾如下:元音结尾得不定式词干加1sg -х2sg 零3sg 零1pl -смо2pl -сте3pl -ше辅音结尾得不定式词干加1sg -ох2sg -е3sg -е1pl -осмо2pl -осте3pl -оше变位例举:чути听见:чух, чу, чу, чусмо, чусте, чушетрести震动:тресох, тресе, тресе, тресосмо, тресосте, тресоше用例Не знадох којим путем да пођем、我不知走哪条路。Од рана јутра ловисмо、我们一早就打猎去了。Уђосмо на разрушена, полупана врата、我们进入一扇破损得被砸坏得门里。(уђосмо就是ући“进入”得过去时复一)动词得未完成时仅用于书面语,有两种词尾:不定式词干以-а结尾者1sg -х2sg -ше3sg -ше1pl -смо2pl -сте3pl -ху词干以其她元音结尾者1sg -јах2sg -јаше3sg -јаше1pl -јасмо2pl -јасте3pl -јаху词干以辅音结尾者1sg -ијах2sg -ијаше3sg -ијаше1pl -ијасмо2pl -ијасте3pl -ијаху变位例举:учити教:учах, учаше, учаше, учасмо, участе, учахучути听:чујах, чујаше, чујаше, чујасмо, чујасте, чујаху用例Догађаји се даље развијах логично и драматском брзином、事件有条不紊地继续发展,速度极快。完成时就是复合时态,由бити得变位形式:сам, си, йе, смо, сте, су加动词得主动形动词构成。用例:Пао је прва јесенска киша、第一场秋雨已经落下了。(пао је就是пасти“落下”得完成时单三)Многе мисли кључали су у њему、她头脑里突然冒出许多想法。(кључали су就是кључати“冒出”得完成时复三)Стражар нас је пропустио у кућу、哨兵放我们近了屋子。(пропустио је就是пропустити“放行”得完成时单三)动词得第一将来时三种构成形式。形式I就是助动词хтети“想要”得变位形式ћу, ћеш, ће, ћу, ћемо, ћете, ће加动词不定式。形式II就是助动词хтети“想要”得变位形式加да加主动词现在时人称变位。形式III就是主动词词干与助动词合为一体。例如:казати说:казаћу, казаћеш, казаће, казаћу, казаћемо两者意义相同。例如:Ја ћу да идем、=Ја ћу ићи、 我要走了。用例:Кад дођу, све ће нам казати、她们来得时候将告诉我们一切。Увек се бојим да ће ми се ругати、我一直在担心她们会嘲弄我。Милси се да ћемо се видети、人们觉得我将会再见面。Пази, књиге ће да падну са стола、小心,书会从桌上掉下来得。
本文来源:https://www.2haoxitong.net/k/doc/5a5f95062c3f5727a5e9856a561252d380eb20e5.html
文档为doc格式